Говор предсједника Студентског парламента на 1. Студентском пленуму
Поздрављам Вас поштоване колеге и хвала Вам што сте дошли у оволиком броју.
Нисмо се овдје окупили да рјешавамо кризу. Дошли смо да градимо будућност.
Дошао сам данас да говорим о једном проблему од кључног значаја за ту будућност - а то је проблем студирања.
Ја нисам први студентски представник/лидер који се прихватио решавања овог проблема , али сам одлучан да у томе будем последњи.
Знам да сте дошли овдје зато што сте забринути за ваш статус и позицију у студирању.
С правом сте забринути. Ако вас лично није погодило овакво стање у високом образовању онда вјероватно јесте некога кога познајете – колегу, брата, сестру, комшију.
Не треба да Вам наводим статистичке податке да бисмо сви заједно схватили колико је студената оштећено овом одлуком, јер се с тим сусрећемо свакодневно.
С њом се будите и са њом ноћима не спавате. То стање се најбоље огледа у губитку могућности студија и уписа наредне године коју сте планирали, стипендије на коју сте рачунали, смјештаја на који сте се ослонили и на крају хармоније у породици- коју сте, искрено се надам, имали.
Иако нам је образовање слабо, повјерење између свих учесника студија пољуљано, иако пролазимо кроз тешко и несигурно вријеме желим сваком студенту данас да поручим – опоравићемо се и стање ће бити боље него икад.
*
Тренутно стање не смије да утиче на будућност студената. Рјешење нам је на дохват руке. Рјешење је у нашем заједништву, нашој енергији, у исправности нашег циља.
Сада морамо да збијемо редове, да се храбро суочимо са изазовима и да поново преузмемо одговорност за сопствену будућност.
Зато морамо поштено да признамо да нисмо увијек били одговорни - ни као студенти ни као млади људи. Не бих да сваљујем кривицу на друге , нити желим да се враћам у прошлост, али из ове невоље се можемо извући само ако схватимо како смо се у њој нашли.
*
Чињеница је да нам образовни систем није пропао преко ноћи, нити су наши проблеми почели због глобалне економске кризе.
Већ деценијама знамо да нам опстанак зависи од тога да ли ћемо квалитетним образовањем оставрити извјесну и сигурну будућност. Па ипак студенти и даље одлазе вани на школовање, данас више него икада раније. Сваке године ситуација се компликује, па ипак одлажемо реформу. И даље Универзитет и наши факултети нас не успевају да нас припреме за живот. Иако ни један од ових проблема нисмо ријешили, успели смо да трошимо наш буџетски новац, новац који сви издвајамо.
Другим ријечима, до сада нам је била важнија краткорочна добит од дугорочног просперитета, правили смо планове од уписног рока до уписног рока, од избора до избора, гасили ватру, стављали ствари под тепих.
*
Прошло је готово 10 година од када је потписана Болоњска декларација. Од тада, па до дана данашњег су сви, и ректори, и професори, и студентски представници, покушавали да преброде све препреке које су кочиле реформу. Наш заједнички неуспјех у суочавању са овим изазовом нас је скоро довео до слома.
Нас студенте су красили наивност и искреност у увјерењу да носиоци овог процеса желе стварну промјену. Тако да су сви за Болоњу, партиципацију студената, модеран универзитет и реформу.
Студенти и добар дио наставног кадра су увијек, а и данас за то да се поменута добра у цјелини конзумирају, док је дио професора за опрезно дозирање конзумације. Не зато што имају начелне приговоре. Далеко од тога. И они су (одједном ) схватили да без реформе нема развоја. Само се плаше да би исувише нагле промјене могле да угрозе основну ствар, њихова царства, па предлажу практиковање са задршком.
А та задршка је да што више студената задржавамо на годинама, а да их се мање уписује.
*
Крајње је вријеме за храбре и мудре кораке- не треба само да упишемо наредну годину, већ и да поставимо темеље за дугорочни просперитет. Вријеме је да са новим рјешењима створимо нове вриједности, пошаљемо поруку нас студената и без длаке на језику кажемо оно што нас одавно мучи.
Мој план је направљен имајући све ово у виду, и о томе желим да говорим данас. У том плану на првом су мјесту они због којих је измишљено образовање – крајњи корисници - студенти. – МИ
Знам да неки међу вама, сумњају да ће овај план успјети. Разумијем Ваше разлоге за сумњу. Сви смо ми у Студентском парламенту, и у прошлом сазиву и данас, видjели како добре намјере могу да се претворе у прекршена обећања и безразложне лажи. Како искрене намјере могу да окаљају неискрени људи. Зато овај велики план са собом носи огромну одговорност.
Зашто одговорност?
Зато што је Марко са Шумарског факултета напустио студије, јер није могао да положи 15 испита за годину дана. Напустио је наш Универзитет и отишао у Беч.
Зашто одговорност?
Зато што Милица студира медицину 10 година, јер се није свидjела најопаснијим професорима на медицини. Није се свидјела? МОЛИМ?
Ко је за то одговоран ? Kо не ради свој посао? Да можда није Марко глуп, а Милица ружна. Ово није Велики брат да се некоме свиђамо или не. Ево ја Вам обећавам никоме се више нећемо свиђати. Урадићемо IQ тест свим студентима, па да видимо ко је одговоран.
*
Данас ћу о рјешењу говорити једноставно и искрено, јер сваки студент треба да зна да то директно погађа и њега и његову породицу. Такође треба да знате да РС нико неће укинути, да наш Универзитет нико неће укинути, да може да буде и горе/али и да има горих ствари од тога. Није у томе проблем. Проблем је у томе што ће, ако не покренемо питање одговороности за овакво стање, наш опоравак пропасти и прије него што почне.
Зато тражим од овога Пленума, од вас, да ми помогнете да урадим све што је неопходно. Јер не смијемо никако дозволити да ова ситуација и ова одлука трају у недоглед.
На тренутке ми се чини да је наше образовање одвојено од емпиријске стварности, стварности која ломи екстреме и која служи рутинској провјери наставних процеса. Управо то су посљедице стања гдје нема кориговања и учења путем свакодневног упоређивања обима градива, пролазности, приговора студената са стварношћу, што нам даје склоност радикализму и нетолеранцији.
*
Прошле године смо успјели да добијемо пренос од 15 ЕЦТС бодова за болоњце и за старије студенте смо успјели обезбједити да услов за трећу буде чиста прва, за четврту чиста друга и слично. Тада су нам професори из Сената обећали да ће урадити анализу која ће показати гдје је проблем или зашто студенти нису могли да остваре 100% бодова. Слагали су нас. Нису урадили анализу, јер би она показала име и презиме професора који је проблем. И не само то чак су и фалцификовали анализе нпр. Медицина где је пролазност 86 % ( наравно са преносом од 15 бодова), али то није важно.
Данас кажу нема преноса јер није по закону. Није био ни прошле године.
*
Не треба да се питамо јел` треба пренос или не. ТО ЈЕ ЗАМКА. Не будите наивни да упаднете у њу. Питање које се крије је зашто је мала пролазност. Колика је пролазност код којег професора? Гдје је ту одговорност професора? Смијемо ли то питати? Јесте ли уплашени? Како то да због прошлогодишњег преноса- јер би било студијских програма гдје нико не би уписао наредну годину- нико није ни одговарао. Је ли неко добио отказ? Је ли кажњен? Ја ћу Вам рећи – НИЈЕ.
Али зато су увијек кажњени студенти.
НЕМА ВИШЕ ТОГА. ХОЋЕМО ПРОМЈЕНУ САД или ОДМА’.
Зашто?
Зато што се ради прије свега о једном моралном питању - Нису у питању само технички детаљи – колико бодова и слично, већ КЉУЧНИ ПРИНЦИПИ ПРАВДЕ И КАРАКТЕРА УНИВЕРЗИТЕТА И ДРЖАВЕ У КОЈОЈ ЖИВИМО.
*
Рјешење ове ситуације представља први корак ка опоравку нашег образовања. Али то је само први корак. Јер чак и да план спроведемо без грешке, да сви упишемо наредне године, неће доћи до правог опоравка уколико не рјешимо ко је одговоран за ово стање.
Да се ово не би поновило, тражим од вас да убрзамо доношење закључака које ће нас водити ка рјешењу. Вријеме је да успоставимо оштре и разумне закључке да би наше образовање могло да награди предузимљивост и инветивност и да казни брзоплетост и немарност.
*
Видите, знам да се нећемо усагласити око сваког питања- и у будуће ће бити сигурно ситуација око којих се нећемо слагати. Али исто тако знам да свако од вас воли овај народ и жели му све најбоље. То мора да буде полазна основа СВАКЕ дебате наредних мјесеци, чак и када се дебате заврше. Значајан дио академске заједнице и јавност очекују од нас да на том темељу базирамо и градимо заједнички став. Ако то данас успијемо - ако се ујединимо и извучемо студенте из ове позиције, ако поново покренемо просперитет, ако се неустрашиво прихватимо изазова овога времена, онда ће генерације послије нас говорити како смо се спасили.
*
Данас је у свијету знање највриједнија врлина и квалитетно образовање није више само један од начина да се успије – оно је предуслов тог успијеха. Тренутно три четвртине најтраженијих занимања захтијевају више од средње стручне спреме, захтијевају спремне и научене студенте. Какав је наш одговор- половина уписаних студената никада не дипломира- одустану.
Ово је школски примјер за слаб економски развој, јер знамо да ће земље које данас имају бољи образовни систем сутра бити развијеније. Зато хоћемо да нам Универзитет обезбједи прилику за комплетно и респектабилно образовање. Не желим да нам то обећају, желим да то ураде.
Дужност државе и универзитета је да нам то обезбједе. Али сваки студент има ДУЖНОСТ да у томе учествује. Зато тражим од вас да ДАНАС ЗАЈЕДНО направимо ту промену у свијести и да те закључке упутимо одговорним!
*
Данас, први пут у историји студентског организовања у Бањој Луци смо организовали пленум. Тај пленум ће протећи у језику заједништва, дијалога, аргументације, толеранције и поштовања.
Направићемо закључке и њих презентовати Ректору. Уколико се Универзитет не огласи о њима у року од 7 дана онда ћемо трежити одговорност најодговорнијих.
Зато је наше гесло Ако Падамо ми падају и ОНИ!!!
САД ИЛ ОДМА’.
Не заборавите две кључне речи - ЗАЈЕДНО И ПРОМЈЕНЕ!
Хвала Вам